Суперкондензатори складиште енергију у одвојеном набоју.Што је већа површина која се користи за складиштење наелектрисања и што је одвојено наелектрисање гушће, већи је капацитет.
Површина традиционалног кондензатора је равна површина проводника.Да би се добио већи капацитет, материјал проводника се намотава веома дуго, понекад са посебном структуром како би се повећала његова површина. Традиционални кондензатор одваја своје две електроде изолационим материјалом, обично пластичном фолијом, папиром итд. Ови материјали обично се захтева да буду што тањи.

Површина суперкондензатора је заснована на порозном угљеничном материјалу, који има порозни спој који омогућава површину до 2000 м2/г, уз неке мере које воде до веће површине. Удаљеност на којој се наелектрисање суперкондензатора одваја је одређена величином јона електролита привучених наелектрисаном електродом. Растојање (<10 А) И традиционални кондензаторски филмски материјал може постићи мању удаљеност. Раздаљина (<10 А) је мања од оног код традиционалних материјала кондензаторског филма.
Ова велика површина у комбинацији са веома малим размацима раздвајања наелектрисања чини да суперкондензатори имају изненађујуће велики статички капацитет у поређењу са конвенционалним кондензаторима.